AGROBIRO
"Preduzeće za projektovanje i sanitarnu zaštitu - DEZINFEKCIJA, DEZINSEKCIJA, DERATIZACIJA"
Životni je interes čoveka da znalački uništava pacove
Masovno uništavanje pacova ili kako se to drugačije kaže DERATIZACIJA je od velikog značaja za poljoprivredu, veterinarsku i humanu higijenu. Jedan pacov dnevno pojede od 50 do 70 grama hrane. Pacovi u toku jedne godine pojedu i upropaste ogromne količine hrane čija se vrednost procenjuje na milione, a to slikovito izgleda ovako:
  • jedan pacov –dve kante žitarica ili količinski pojede samo od 18,250 kg do 25,550 kilograma hrane, plus uništena hrana ili žitarice
  • 10 pacova –3 vreće žitarica ili od 182,50 kg do 255,50 kilograma hrane,
  • 100 pacova – kamion žitarica ili od 1825 kg do 2555 kilograma hrane
  • 1000 pacova - dva vagona žitarica
Lična karta pacova

Pacov se hrani čim stigne, krvoločan je, kopa rupe, živi u blizini zaliha hrane i vode - bez koje ne može. Pravi gnezda od krpa, hartije, meke folije i drugih materijala. Odrasli pacovi teže od 250 do 550 grama, pa čak i do 850 grama. Pacovi su vrlo plodni, ženka se koti godišnje 5-6 pa čak i 8 puta i daje 6-10, pa čak i do 23 mladunaca. Od jednog para pacova za tri godine može da se izrodi do 250.000 potomaka. Mladi polno sazrevaju za 2-4 meseca. Pacovi su kanibali – medjusobno se jedu, a naročito slabe, bolesne i ranjene. Tako da oni nemaju svoja groblja. Pacovi žive u kolonijama. Postoje "zadužene" starije ženke koje uvek probaju novu hranu, te na taj način daju "zeleno svetlo" da ostatak kolonije može konzumirati tu hranu. Ako je hrana sumnjiva, starija ženka daje signal i ostatak kolonije se razbeži i ne konzumira istu hranu. Prema tome, ima veoma izraženo svojstvo "da čita" njuškom, da ostavlja, prenosi i šalje poruke. Te činjenice mu omogućavaju da gospodari prostorom gde živi. Pacov mora da glodje, "troši" zube jer mu brzo rastu, svaka 3 dana za 1 mm ili godišnje preko 12 cm.

Pacov je "rasadnik" bolesti i šteta

Izgleda da danas nema niti jedne bolesti koju pacov nije u stanju da prenese na čoveka i domaće životinje a pri tome on pokazuje izuzetnu otpornost i tolerantnost na sve simptome koje bolest prati.

Naime na pacovima živi jedna vrsta buva koje napadaju i čoveka. u srednjem veku, razvojem trgovine, povećanjem zaliha hrane, rastao je i broj pacova, na kojima su se nalazile navedene zaražene buve, koje su prešle na čoveka te je uz nizak nivo higijene došlo do pandemije kuge, koja je desetkovala populaciju stanovništva Evrope, pa je trebalo da protekne 250 godina kako bi se broj stanovnika vratio na nivo pre pandemije. To pokazuje evidentnu štetnost i opasnost po zdravlje ljudi. Dnevna štampa redovno prenosi, svesno ili nesvesno, izveštaje o bolestima kojima su osnovni uzroci zaraza pacovi, evo primera karakterističnih tekstova iz dnevne štampe:
  • 1993.godine list POLITIKA je objavila senzacionalnu vest američkih stručnjaka koji su rekli da su na pomolu nove veoma opasne bolesti, svetu još nepoznate, koje sa pacova na ljude prenose buve. Kao primer navode da su u Americi stradala čitava Indijanska plemena, od nekih nepoznatih bolesti koje su buve prenele sa pacova na ljude.
  • Zahvaljujući pacovima mi nećemo zaboraviti niti jednu bolest koju oni mogu da prenesu na domaće životinje i ljude.
  • drugi primer : Tekstovi iz štampe koji pokazuju da na ovim našim prostorima hara jedna zaboravljena bolest – TRIHINOZA
  • u Politici od 11.01.2002. piše: Trihineloza u srednje banatskom okrugu još se širi. više od 160 obolelih. neophodna hitna i detaljna deratizacija celog područja uz bolje uslove rada veterinara, a posebno u seoskim uslovima
  • U Crvenki šestoro obolelo od iste bolesti, i nikšićani se razboleli.
  • U POLITICI od 12.01.2002.g. godine piše:
    - Organi gonjenja počeli su da utvrdjuju odgovornost za epidemiju trihinoze, Uhapšen vlasnik klanice i veterinarska inspektorka. Jenjava epidemija, poštrena kontrola mesa na području srednje banata.
    - Na Infektivnoj klinici zaraženi trihinelozom – van životne opasnosti
Sprečite širenje bolesti!
Suzbijanje glodara!

Naša Misija

Naša misija je pružanje najbolje moguće usluge korisnicima u oblasti sanitarno-ekološke zaštite, kao preventivnu zaštitu zdravlja od zaraznih bolesti i sprečavanje šteta koje nanose štetočine. Pored toga jedna od najvažnijih stvari nam je sigurnost zaposlenih i njihovo stalno lično i stručno napredovanje u našim oblastima. Moramo da napomenemo, takođe da nam je izuzetno važan pozitivan doprinos zajednici odgovornim odnosom prema našoj prirodnoj i društvenoj sredini.

agrobiroco@gmail.com